А још је горе ако само дете прихвати та очекивања па и само почне да поставља превисоке захтеве пред себе. Таква деца постају перфекционисти, у свему морају бити најбољи, а ако нису, појављују се психосоматске сметње (стомачне тегобе, главобоље). Њихови родитељи често за себе наводе да нису они ти који теже успеху, већ да дете има превисоко постављене циљеве, што је често и тачно, јер је дете врло рано научило да препозна очекивања и захтеве родитеља, па се у жељи за родитељским прихватањем томе покоравало.
Не желим или не могу
Ако родитељи не прихватају и не вреднују дете због њега као особе, него га вреднују и процењују кроз његове успехе, односно колико су у стању њих као родитеље учинити срећнијима и задовољнијима, деца могу да реагују депресијом, анорексијом, сталном анксиозношћу. Претерана тежња родитеља за успешним дететом може бити знак њихове несигурности и неостварених амбиција. Њихово дете нема дозволу за слабије оцене, за неуспех. Родитељске поруке су: “Ти то можеш, али нећеш. Не трудиш се довољно.” А истина је заправо да деца желе, али не могу.
Нека деца на поруке родитеља “Све смо ти омогућили, имаш више него друга деца јер смо се ми жртвовали за тебе, а ти свеједно не успеваш” постају аутодеструктивна, кажњавају се, самоозлеђују се, неки покушавају суицид јер се никако не могу одужити родитељима за великодушност и пожртвовност.
Откријте и развијајте таленте
Родитељи морају да усмере децу на оно за што имају склоности и способности, за оно што су развојно зрели и способни, а не на оно што је родитељско очекивање или је изнад дечјих могућности. Морају показати поштовање и интерес за оно што дете ради чак и кад мисле да је то неважно. Добар родитељ ће мотивисати и подстицати дете да се развија постепено, а неће га терати да буде савршено. Добар родитељ ће искористити утицај да позитивно мотивише своје дете, па ће заједно с дететом истраживати разне могућности које су пред дететом. При томе ће водити рачуна о дететовим развојним и емоционалним потребама и неће бити усмерен на задовољење властитих потреба кроз своју децу.
Извор: http://www.mojedijete.com/