ОШ "Филип Филиповић"

ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА
ка сигурном и подстицајном
окружењу за децу

   Насиљем се сматра сваки облик понашања које има за циљ намерно наношење психичког или физичког бола другоме.

   Програм "Моја школа - школа без насиља" се реализује од школске 2005/2006. године од стране УНИЦЕФ-а у сарадњи са Министарством просвете, Министарством здравља и социјалне политике, Саветом за права детета Владе РС, Заводом за унапређивање образовања и васпитања, МУП-ом (од 2008/09.) и Министартвом омладине и спорта.

   Циљ Програма је стварање безбедне и подстицајне средине за учење, рад и развој. рограм је неограничен и развојни и настоји да постане саставни део рада свих школа у Србији.Тренутно се спроводи у 165 школа у РС (110.650 ученика и 10.460 одраслих из 60 места у Србији; од септембра 2009. укључиће се још око 25 школа). Развој Програма зависи од финансијских могућности локалне самоуправе, школе и родитеља који помажу Програм.

   Истраживање у првих 50 школа у периоду од три месеца (узорак од 26.947 ученика и 3.397 одраслих) је показало да је 65% ученика бар једном, а 24% више пута било изложено неком облику насиња. Најзаступњенији облици насиља су: вербално насиље, ширење лажи и сплеткарење, претње и застрашивање. Свака школа у којој се реализује програм, формира тим за подршку и праћење реализације програма у школи, чији је рад прописан Посебним протоколом за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања Министарства просвете.
   Програм је развијен кроз 4 садржинске компоненте:
     1. Истраживачка
     2. Едукативна
     3. Вршњачка компонента
     4. Компонента породица/медији/локална заједница.

   Поред основног садржаја, у 2008. години, уведени су нови сегменти Програма у све школе:
    1. Додатна подршка родитељима – приручник “Шта је данас било у школи?”
    2. Афирмативна кампања “Ја сам фаца”
    3. Концепт “Фер плеј”.

   Деца у чијим школама се спроводи Програм мењају насилно понашање и заједно са родитељима и наставницима стварају безбеднију средину.

   7 корака ка “Школи  без Насиља”:
    1. Подизање свести о проблему
    2. Формирање Унутрашње заштитне мреже (УЗМ)
    3. Успешно функционисање УЗМ
    4. Формирање СЗМ (Спољашне заштитне мреже)
    5. Обраћање за помоћ деце/породица изложених насиљу
    6. Функционисање система интервенисања
    7. Самопроцена школе.

   Услови за даљи развој Програма у свакој школи су активно учешће директора и свих запослених у школи, несметана комуникација између ђака и одраслих, уврштавање програмских садржаја у приоритетне активности школе, као и добра сарадња са институцијама у локалној заједници и домом здравља, полицијом и центром за социјални рад.