Оне године, 1878, кад је у Чачку, граду на Западној Морави, рођен Филип Филиповић, Србија, је, на основу одлука Берлинског конгреса, постала независна. У тој години, и у тој Србији, рађа се велики револуционар, визионар и математичар.

У самом центру Чачка, негде иза данашње зграде Скупштине Општине налазили су се "професорски станови". Ту је становао Филипов отац Васо, професор. У тим становима родио се Филип и провео своје прве дечије и дечачке дане.

Основну школу је учио у Чачку. У школи је био одличан ђак, врло музикалан, свирао је виолину, волео је друштво, али је често остајао сам.

Није могао да подноси поступке учитеља који су тукли децу. У Београду је завршио осми разред гимназије са одличним успехом па је ослобођен матуре. Његово детињство се није разликовало од детињствa друге деце.

Рано је заволео математику. Одлази на школовање у Русију, у Петроград, и студира математику на математичком факултету. Дипломирао је са одличном оценом. Професорским и револуционарним радом бавио се до краја живота. То време је Петроград, као престоница Русије, био центар свих збивања.

Са својим пријатељем Пољаком Мрoчеком, издао је значајну књигу под називом Педагогија математике. У својим погледима на наставну праксу залагао се за реформу школе. Смело и енергично износио је своје педагошке идеје. Залагао се за стварање слободне личности и своје педагошко искуство несебично је преносио на младе генерације.

Као признати револуционар и математичар, професор и педагог, нестао је у СССР 1938. године.

Данас у Београду једна улица и једна школа носе име овог познатог математичара.

Филип Филиповић је рођен у Чачку  21. јуна, 1878. године. Био је одличан ђак и врло музикалан тако да је научио да свира виолину. Његова жеља била је да студира математику па се уписао на грађевинско-инжињеријски одсек Техничког факултета Велике школе у Београду. После две године студија, 1899. отишао је на даље школовање у Петроград. Након тога, остао је у Русији и септембра исте године постао наставник математике.

Заједно са својим пријатељем Пољаком В. Мрочеком, Филип је написао књигу „Педагогија математике”, која је изазвала велико интересовање не само у Русији, већ и у иностранству. У овој књизи они су изложили основна начела наставе математике, како би се материја учинила што доступнијом ученицима.

На позив  Димитрија Туцовића, Филиповић се 1912. године вратио у  Краљевину Србију. Страдао је по повратку у Русију 1938. године. Данас две школе у Србији и једна улица у Београду носе његово име.

Основна школа Филип Филиповић смештена је у прелепи амбијент Вождовца, једне, по много чему, изузетне општине Београда. Бањичка шума, Спортски центар Бањица, велелепни Храм Светог Василија Острошког, тениски терени Дипломатског клуба, данас су директно окружење достојанственог здања школе. Недалеко су терени фудбалског клуба Рад, ВМА, а око 2 км, према Аутокоманди, чувена Маракана, стадион Црвене звезде.

Протекле деценије свакако су оставиле траг на екстеријеру здања, који ни прошлогодишње реновирање није могло да избрише. Трагови нaстају када у Школу крочите. Дочекује вас изузетно уређен ентеријер топлог породичног дома, што деценијама и јесте – други дом, како ученика, тако наставника и свих радника, већ пуних педесет година!

Октобар 1959. Свечаност у Булевару ЈНА 317. Хиљаду сто пет ученика, четрдесет наставника и шеснаест помоћних радника са представницима општине Вождовац, града Београда и Министарства просвете званично отварају врата још једне васпитно-образовне установе у граду!

(одломак из Монографије)